Dobrodosli


 
PrijemČesto Postavljana PitanjaLista članovaKorisničke grupeRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 Hemiski elementi

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Gost
Gost



PočaljiNaslov: Hemiski elementi   Pon Jan 05, 2009 11:05 am

Zdravo svima ja sam nedim11 i tek sam se ragistorovao na forum pa želim početi sa nečim edukativnim i korisnim za sve učenike osnovne i srednje škole. Molio bih vas da sve što nije uredu ili nepotpuno ispravite. Hvala unaprijed!

Moj članak se nastavlja

Vodonik

Vodonik (Hidrogen, Vodik, Latinski: Hydrogenium, H) je najlakši hemijski element u periodnom sistemu elemenata koji ima simbol H i atomski broj 1, te atomsku masu 1,00794. U njemu ima 99,98% običnog hidrogena (procijum), 0,02% teškog vodonika atomske težine 2 (deuterijum) koji je sastavni dio teške vode, i u tragovima superteškog vodonika atomske težine 3 (tricijum) koji je sastavni dio hidrogenske bombe.

Historija

Paracelsus (Theophrastus Phillippus Aureolus Bombastus von Hohenheim - Paracelsus) je u 16. vijeku otkrio da se pri dobijanju metalnih acida razvija lahko zapaljiv gas, koji je nazvan zapaljivi vazduh. Englez Henri Kevendiš (Henry Cavendish) je 1760. odredio osobine hidrogena, a njegov zemljak Dž. Vorltajr (J. Warltire) je 1766. ustanovio da se sagorijevanjem hidrogena dobija voda, te mu je stoga Francuz A. Lavoazje (Antoine-Laurent Lavoisier) dao 1781. godine naziv hydrogen (od grčkog hydro-voda i genes-stvaranje).

Zastupljenost

U slobodnom stanju hidrogen je u prirodi veoma rasprostranjen, ali u malim količinama (u atmosferi, zemnom gasu i dr.). Sastavni je dio mnogih organskih jedinjenja, kiselina i baza, a s kiseonikom čini cjelokupnu količinu vode na Zemlji.

Fizičke osobine

Pri normalnoj temperaturi i pritisku hidrogen je gas bez boje, okusa i mirisa. Zagušljiv je ali nije otrovan. Lakši je 14,4 puta od vazduha. Tačka ključanja mu je -252,81°C, tačka topljenja -259,05°C, kritična temperatura -241°C, i kritični pritisak 20 atm.

Upotreba

Hidrogen se industrijski dobija najčešće rastvaranjem vodene pare usijanim ugljenikom ili razlaganjem vode elektrolizom. Najviše se upotrebljava za sintezu amonijaka i metanola, i za proizvodnju goriva za motorna vozila hidrogenacijom ugljika, nafte i katrana. Osim toga, upotrebljava se za zavarivanje i topljenje metala, za punjenje vazdušnih balona i vazdušnih brodova, za redukciju nekih metalnih oksida u metale, te kao aditiv u prehrani sa oznakom E949.

Vodik kao izvor energije

Smatra se jednim od energenata budućnosti, veoma je rasprostranjen i relativno lako se dobija. Izgara bez štetnih plinova, a rezultat oksidacije su toplota i voda. Može se koristiti kao gorivo za gorive ćelije ili direktno u kotlovima za dobijanje vodene pare, pogonsko gorivo toplotnih motora. Problem skladištenja i transporta se rješava sintezom vodika i ugljik monoksida čime se dobija metanol.


Litijum

Litijum (grčki lithos, kamen), oznaka Li, najlakši od svih poznatih metala, redni broj 3 u periodnom sistemu elemenata, atomske težine 6,94, specifične težine 0,534 (pri 20°C), predstavlja smjesu dva izotopa:
• 7Li (92,6%) i
• 6Li (7,4%)
Zastupljen je u zemljinoj kori u količini od 0,0018 %.

Historija

Otkrio ga je Johan Arfvedson 1817. godine. Za razliku od ostalih alkalnih metala, litijum se u prirodi nalazi u obliku silikata. Najveća ležišta rude litijuma su u Čile, Kanadi, Francuskoj, Njemačkoj i SAD.

Svojstva

Litijum se dobija elektrolizom otopljenog litijum-hlorida. U čistom stanju i u odsustvu vazduha, ima srebrnastometalni sjaj, topi se na 180,54 °C a ključa na 1342°C. U dodiru sa vazduhom je stabilniji od ostalih alkalnih metala i prevlači se litijum-nitridom. S kiselinama gradi jednovalentne soli. Litijum-hidrid nastaje direktno iz elemenata, a litijum-oksid sagorjevanjem metala u struji čistog kiseonika. Litijumhidroksid je sličan alkalnim hidroksidima, samo je otopina slabija i teže se otapa u vodi. Litijumhlorid kristalizira s dva molekule vode i otapa se u alkoholu, acetonu, piridinu i drugim organskim otapalima.


Natrijum

Natrijum (Na, latinski- natrium) je element IA grupe. Jedini stabilni izotop mu je 23Na.

Zastupljenost

Zastupljen je: u gornjim slojevima Zemlje oko 2,30% u obliku iona Na+ u okeanima i u obliku minerala - alumosilikata NaAlSi3O8, čilske šalitre (NaNO3), halita (NaCl), kriolita Na3AlF6.

Historija

Otkrio ga je engleski hemičar Sir Humphry Davy 1807 elektrolizom rastaljenog natrijum hidroksida NaOH.

Spojevi

Važnija jedinjenja su natrijum oksid, natrijum hidroksid koji je veoma jaka baza; kao i razne soli. Sapun je natrijumova so određenih masnih kiselina. Skoro sve natrijumove soli su rastvorljive u vodi.

Biološki značaj

Kationi natrijuma su najvažniji unutarćelijski kationi i neophodni su za održanje ćelijske membrane. Kationi Na+ pripadaju V grupi kationa i boje plamen u intenzivno žutu boju.


Kalijum

Kalijum (K, latinski - kalium) je metal IA grupe. Stabilni izotopi su 39K i 41K. Važan nestabilni izotop je 40K, iz kojeg zavisno od načina promjene nastaje 40Ar ili 40Ca.

Zastupljenost

Najbitniji minerali kalijuma su silvin, silvinit, karnalit, kainit, langbeinit i razni alumosilikati.

Spojevi

Važna jedinjenja kalijuma su kalijum oksid, kalijum peroksid, kalijum superoksid, kalijum hidroksid (koji je veoma jaka baza), kao i mnoge soli. Skoro sve soli kalijuma dobro rastvorljive u vodi. Važno jedinjenje za hemiju je takođe kalijum permanganat.

Biološki značaj

Kationi kalijuma su glavnim kationima unutar ćelije i neophodni su za funkcionisanje ćelijske membrane. Kationi K+ pripadaju V grupi kationa. Oni plamen boje u roze-ljubičastu boju.


Rubidijum

Rubidijum (Rb, latinski - rubidium) je alkalni metal. Ima 30 izotopa čije se atomske mase nalaze između 75-98. Stabilan je samo izotop atomske mase 85.

Zastupljenost

U prirodi se javlja i njegov izotop 87. Zastupljen je u zemljinoj kori u količini od 90 ppm (eng. parts per million), u obliku minerala lepidolita (KLi2Al(OH, F)2Si4O10) i karnalita.

Historija

Otkriven je 1861 godine od strane Roberta Bunsena i Gustav Robert Kirchhoffa u Heidelbergu, u Njemačkoj.

Osobine

Poznati su njegovi oksidi, soli neorganskih kiselina i nekoliko organometalnih kompleksa. Nijedno od tih jedinjenja nema praktičnu primjenu. U čistom obliku rubidijum je metal srebrnosive boje. Ima slične hemijske osobine kao i kalijum, samo je još reaktivniji od njega. Na vazduhu se sam od sebe pali, a sa vodom reaguje eksplozivno.
Nazad na vrh Ići dole
 
Hemiski elementi
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Dobrodosli :: Diskusije :: Nauka i obrazovanje-
Skoči na: